Iako je hobijem sakupljanja starih radio-aparata počeo da se bavi slučajno, Vladimir Ljevar iz Banjaluke je za 37 godina uspeo da sakupi kolekciju od oko 500 radio-aparata.

“Nisam imao u planu kada sam počeo da skupljam da ću imati 500 komada”, rekao je Ljevar.

Kako je ispričao, do toga je došlo spletom okolnosti, jedan radio-aparat je imao u kući, pripadao je njegovom ocu, a zatim je dobio jedan od komšije i dva kupio.

“Pre je bio jako čest slučaj da se na pijaci, na buvljaku, naleti na stari radio-aparat i odatle potiče većina ove kolekcije. To su buvljaci, pre rata naravno, iz Pančeva, Zagreba Novog Sada i Beograda”, rekao je Ljevar jednom banjalučkom kafiću, u kojem je izložena polovina njegove kolekcije.

Izloženi deo kolekcije nije izabran po lepoti ili starosti, jer su svi napravljeni između 1918. i 1950. godine, a za ostatak kolekcije nije bilo prostora, pa ih Ljevar čuva po podrumima i tavanima.

“Problem skladištenja ovih aparata je što su gabaritni i moraju se čuvati da se ne oštete. S njima moraš kao s malim detetom”, ispričao je ovaj kolekcionar.

Tačan broj primeraka u kolekciji nije mu poznat, ali je siguran da ih ima oko 500. Poklanjao ih je i prijateljima koji su ga za to zamolili.

“Imam ih dosta, jedan ili deset mi ne znači, bez obzira što za svaki znam i gde sam ga nabavio, nisam ih kupovao po 50 ili 100. Žao mi je što nemam veći prostor da ih sve izložim. Ovo je, bez lažne skromnosti, prilično solidna kolekcija, mada znam iz bivše Jugoslavije kolekcionara koji imaju reprezentativne kolekcije”, kaže on.

Stari radio-aparati su ranije mogli da se nađu na buvljacima, ali sada ih je sve manje i sve su skuplji. Ima primeraka na kojima se u ovom momentu, kada bi se prodavali putem interneta, može zaraditi pet do sedam hiljada evra.

 Kako je rekao, kada je počeo da se bavi kolekcionarstvom, ovakvi radio-aparati bili su česta pojava na buvljacima.

“Znao sam u Pančevu, gde je bio najjači buvljak za radio-aparate, da se ne vratim bez pet komada, a sada mogu otići 15 puta da nađem jedan. Nema toga više, sad su već dobro stari i ko ima radio-aparat više ga ne baca”, rekao je on i dodao da ljudi često kupe po jedan ili dva aparata da ih imaju u kući.

Broj primeraka, prema njegovim rečima, nije najrelevantniji pokazatelj kvaliteta kolekcije. Naveo je primer kolekcionara iz Hrvatske koji ima 100 primeraka, ali pošto se bavi i njihovom restauracijom, svi su vrhunskog izgleda i kvaliteta, ali i vrhunske vrednosti.

Mnoge firme koje su se bavile proizvodnjom drvenih radio-aparata danas ne postoje, Ljevar ima i primeraka koji su proizvedeni u samo 500 primeraka za celi svet. S druge strane, deo kolekcije čine i aparati koje su mu doneli ljudi koji su videli da ih ima mnogo – da ne bace. Kolekcionarstvom se bavi godinama, nekada manje, nekada više, ali se nikada nije odlučio da ih restaurira.

“Oni su uglavnom u ispravnom stanju, 80 posto je u ispravnom stanju. Volim ih zato što su lepi, u stvari oni su meni lepi, nekom nisu i nebitna mi je njihova funkcija, na kraju krajeva to su radio-aparati koji nemaju ultrakratke talase tako da sadašnja njihova funkcija nije ni bitna”, rekao je.

Dodaje da bi mogli da se repariraju i drvena kutija i funkcije, da se mogu nabaviti i rezervne lampe, što je danas prilično skupo, ali njemu to nije ni bio cilj, jer ih skuplja zbog njihovog lepog izgleda.

Svaki radio-aparat ima svoju priču

Govoreći o ulozi radio-aparata u ranijem periodu Ljevar je naveo da su oni bili članovi porodice, prozor u svet i komadi nameštaja.

“Svaki ovaj radio-aparat može da priča priču o sudbini jedne porodice. Svaki od njih je svedok kojekakvih događanja. Samo on zna šta se dešavalo u toj kući i porodici. Radio-aparat je čudo, zavisi s koje strane mi to gledamo, nije to samo komad nameštaja koji je služio da čovek dobije informacije”

Govoreći o cenama radio-aparata, Ljevar je istakao da su oni sada sve ređi i sve skuplji.

“Ima primeraka na kojima se u ovom momentu, kada bi se prodavali putem interneta, može zaraditi pet do sedam hiljada evra. Nema ih puno takvih, ali ih ima”, rekao je Ljevar i dodao da kada je u pitanju kupovina na pijacama bez 100, 200 konvertibilnih maraka se ne može naći iole očuvan aparat.

Kao deca koja sakupljaju sličice

Sarađuje s drugim kolekcionarima, a sebe i kolege poredi s decom koja razmenjuju sličice.

“Kolekcionarska praksa, ništa novo, samo što je to malo krupnije, a i mi smo stariji ljudi, pa izgleda malo djetinjasto”, kaže on.

Pogledajte galeriju fotografija:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twenty + two =