„Informativni program je ranije bio politika, politika, politika, sport i vreme, a sada je Vučić, Vučić, Vučić, sport i vreme“, rekao je jedan od 10 anonimnih novinara sa kojima je, tokom ovog istraživanja, urađen dubinski intervju, dok je 177 novinara iz različitih medija svoja iskustva o slobodi i kontroli medija iznelo kroz onlajn anketu.

„Uzorak je validan jer uključuje raznovrsne ispitanike“, rekla je autorka istraživanja i saradnica Instituta društvenih nauka dr. Jovanka Matić i objasnila da je istraživanje sprovedeno u periodu između oktobra i decembra 2017. godine i da je cilj bio da se prikupe iskustva novinara tokom poslednjih godinu dana.

(Iz izveštaja Kontrola i sloboda medija)

Kao najvažniji izvori kontrolnih uticaja izdvojeni su uredništvo, poslovodstvo i medijski vlasnici, na jednoj i organi vlasti, političke partije i oglašivači, na drugoj strani. Rezultati su pokazali da su novinari u Srbiji više izloženi pritiscima koji dolaze spolja, i to najviše pritiscima vlasti sa kojima se suočilo 69% ispitanika, dok je nekoj vrsti pritisaka političkih stranaka bilo izloženo 56% ispitanika.

Kao najjčešće oblike preko kojih vlast i partije vrše kontrolu, ispitanici su izdvojili odbijanje davanja informacija, izražavanje nezadovoljstva izveštavanjem i diskriminaciju medija i novinara, dok oglašivači kontrolu vrše otkazivanjem reklama, neplaćanjem dugova i zahtevanjem prikrivenog reklamiranja.

„Velika javna preduzeća posluju po principu – mi vama oglase, a vi nama što manje o štrajku. Pustiš neku vesticu o štrajku koja se utopi među druge“, na ovaj način je novinar jednog dnevnog lista opisao uticaj oglašivača na izveštavanje medija.

(Iz izveštaja Kontrola i sloboda medija)

Ispitani novinari kažu i da se stvar pogoršava poslednjih godina i da su pritisci koje osećaju sve intenzivniji.

„Ministar zove glavnog urednika ili urednika Dnevnika ili zamenika urednika. Ili neko iz PR službe zove, nikad ne znaš ko je, ali non-stop zovu“, rekao je novinar javnog servisa u jednom od intervjua.

Iako su manji od spoljnih pritisaka, pritisci kojima su novinari izloženi unutar samih medija takođe su velika prepreka slobodnom izveštavanju. Najveći od ovih unutrašnjih pritisaka vrši uredništvo, i takvoj vrsti kontrole bilo je izloženo 47% ispitanika. Uticaj poslovodstva prisutan je kod 41% anketiranih novinara, dok najmanju kontrolu vrše vlasnici medija (30%).

Najčešći načini na koje urednici kontrolišu medijski sadržaj su neodobravanje predloga teme, nametanje teme koja nema profesionalno opravdanje i menjaje tona naslova ili najave.

(Iiz izveštaja Kontrola i sloboda medija)

Kao i kod spoljnih uticaja, novinari ocenjuju da je i unutrašnja kontrola sve intenzivnija i da su intervencije uredništva sve češće. Zabranjene teme zvanično ne postoje ali se „među novinarima dobro zna šta su granice prihvatljivog“.

„Prećutno prihvaćene nedodirljive teme su one koje na neki način ugrožavaju vlast, vladajuće partije ili javna preduzeća, teme u vezi sa crkvom, velikim korporacijama i sa firmama kojima mediji duguju novac za razne usluge“, navodi se u istraživanju, a kako u praksi to funkcioniše navodi jedan od ispitanika koji kaže da urednik nikada ne kaže „Ne smeš tu temu da radiš“, već jednostavno „Nađi drugu temu“.

Anketirani novinari su ocenili i da su uslovi rada u medijima mnogo gori nego što je to bilo pre pet godina i da sada moraju da se ,,bore za svaku reč u tekstu“ , koji od momenta kada je napisan do trenutka kada se objavi, prolazi mnogobrojne intervencije. Oslobađanje medija od kontrole i pritisaka svih ovih faktora koji su se duboko ukorenili u strukturu našeg društva, moguće je jedino angažovanjem svih kojima je stalo do slobode izražavanja, dok je naročito bitno da sami novinari i urednici, izloženi ovim pritiscima, imaju hrabriji pristup, zaključak je konferencije. Naslovna fotografija: Pixabay.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 + three =

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.