Grad Jagodina krije od javnosti vlastita finansijska dokumenta, od budžeta i njegovog izvršenja, preko završnog računa, pa sve do podataka o finansijskim sredstvima koje svake godine dobija iz državne kase, objavio je Vojvođanski istraživačko-analitički centar.

Grad Jagodina centru VOICE je odbio da dostavi podatke o budžetu, trošenju i prihodima i nakon reakcije Poverenika za informacije od javnog značaja, dostavili su samo zbirne podatke bez detalja o utrošcima, a iste informacije uskratila je i Uprava za trezor Ministarstva finansija.

To, kako navodi portal, „stvara utisak da je koalicionim partnerima u Republici važno da u javnost ne dospeju podaci koji bi mogli pomutiti sliku o uspešnosti Jagodine“.

Iako je članom 45 Zakona o budžetskom sistemu propisano da se odluka o budžetu objavljuje na internet stranici lokalne vlasti, Jagodina tu odredbu nije ispoštovala, a u izveštajima sa sednica na kojima su usvojeni budžeti za 2014. i 2016. godinu, nema nijedne cifre, čak ni iznosa ukupnog budžeta.

Iste podatke o finansijama, VOICE je tražio od još četiri grada – Sremske Mitrovice, Užica, Novog Pazara i Šapca, koji su takođe bili nepotpuni.

Ono što je iz dostupnih podataka vidljivo jeste da se, od tih gradova obuhvaćenih analizom nenamenskih transfera od države, po visini tih sredstava izdvajaju Jagodina i Novi Pazar.

Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, tokom rada na svom Izveštaju o svrsishodnosti trošenja budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave koji je u decembru 2016. godine dostavljen Vladi, utvrdio je da je Jagodina u periodu od 2011. do 2014. godine dobijala ogromna sredstva iz državne kase.

Analiza je pokazala i da nenamenski transferi iz državne kase čine više od 13 odsto godišnjih budžeta gradova koji su obuhvaćeni analizom.

Sa druge strane, VOICE podseća da je istraživanje Transparentnosti Srbije, pod nazivom „Indeks transparentnosti lokalne samouprave 2017“, pokazalo da je Jagodina na začelju liste koja se formira analizom više od 80 indikatora.

„Prema tim podacima, najveći problem kod Jagodine jeste taj što je budžet skriven od javnosti i nije ga, kao ni prateće dokumente, moguće pronaći ni na sajtu opštine, niti u lokalnom Službenom glasniku, koji je takođe nedostupan“, navodi se u tekstu.

Predstavnik TS Zlatko Minić ocenio je da je „Jagodina profitirala od toga što je 2008. godine Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme bila jezičak na vagi koji je odlučio da Vladu Srbije formira Demokratska stranka“.

„To su ti partneri koji lako prolaze sa jedne na drugu obalu sve dok se ispunjavaju želje onih koji su na vlasti“, kazao je Minić.

On je dodao da se u Jagodini indirektno kupuju glasovi građana na izborima kroz poklone i pogodnosti koji im se dele, a koje ne mogu da finansiraju sopstvenim prihodima, već zahvaljujući državnom budžetu i, navodno, „neimenovanim donatorima“.

U analizi VOICE se dodaje da je uprkos utisku u javnosti da je u Jagodini situacija mnogo bolja nego u ostatku Srbije, prosečna plata u tom gradu godinama je daleko ispod nacionalnog proseka, a čak nije najveća ni u Pomoravskom okrugu, jer su plate veće u Despotovcu i Svilajncu.

Fiskalni savet je u svojoj analizi „Lokalne javne finansije – Problemi, rizici i preporuke“, iz juna 2017. godine, upozorio da su sredstva dodeljena lokalnim samoupravama kroz nenamenske transfere iz budžetske rezerve tokom prethodnih deset godina premašila 100 miliona evra, dodaje VOICE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × two =