Uverenje građana da svojim angažmanom mogu da utiču na promene u društvu je na najnižem nivou u poslednjih pet godina, dok je tek svaki četvrti građanin zainteresovan za politiku, pokazali su rezultati istraživanja javnog mnjenja pod nazivom „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017“.

U istraživanju koje je u četvrtak, 7. decembra predstavljeno u Medija centru, vidi se da je prekinut trend pozitivnih promena iz prethodne godine u spremnosti za angažovanje i učešće građana u demokratskim procesima.

Prema rezultatima istraživanja – koje su peti put zaredom sproveli CRTA, u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom, uz podršku Britanske ambasade u Beogradu – smanjen je broj građana koji misle da je za našu zemlju „najbolje da ima jednog jakog lidera kojeg bi svi slušali, jer samo čvrsta ruka može da nas izvede iz krize“: 44 odsto građana je izjavilo da se slaže sa ovakvim stavom, u odnosu na 57 odsto iz  2015. godine.

Takođe, raste broj onih koji misle da je demokratija najbolji politički sistem za našu zemlju – 51 odsto u 2017, naspram 46 odsto 2015. godine.

*

Foto: Istinomer

Vukosava Crnjanski, direktorka organizacije CRTA (Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost), rekla je da su pozitivni trendovi u istraživanju toliko mali, da zapravo ne zaslužuju veću pažnju.

„Alarmantni su podaci o učešću građana u demokratskim procesima“, rekla je Crnjanski.

 „Najnegativniji trend je pad poverenja u efikasnost građanskog učešća – građani ne veruju u efikasnost svog učešća. Tri mehanizma učešća beleže drastičan pad poverenja – odnos sa parlamentom, kontaktiranje poslanika i učešće u organizovanim pritiscima građana na parlament.

Dramatičan pad beleži i poverenje građana u efikasnost medija – do sada su građani videli medije kao saveznike u borbi protiv problema, ali nažalost, ove godine samo 28 odsto građana veruje u efikasnost rešavanja problema putem skretanja pažnje medija na taj problem. Prošle godine je to poverenje bilo skoro 40 odsto.

Generalna zainteresovanost za politiku je u padu, a akcije u kojima građani učestvuju su diskutovanje o politici sa drugim ljudima i potpisivanje peticija – osim toga, jedinu aktivnost koju građani prepoznaju jesu izbori“, rekla je Crnjanski.

Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga, izjavila je da su veoma indikativni podaci o tome kakav doživljaj građani imaju o tome koliko su obavešteni.

„Više od polovine (52 odsto) reklo je da zna malo ili da ne zna ništa o politici u Srbiji, a o tome su najbolje obavešteni – o radu Skupštine 60 odsto građana kaže da ne zna ništa ili da zna veoma malo, o ulozi poslanika 68 odsto, a najmanje su obavešteni o ulozi i radu Poverenika, čak 77 odsto“, rekla je Logar.

*

Foto: Istinomer

Ona je dodala da bi više od 70 odsto građana izašlo na izbore, ali 60 odsto njih kao glavni motiv ističe svoju građansku dužnost, a tek jedna trećina kaže da stvarno želi da utiče na politiku koja će se voditi u Srbiji.

„Takođe, vrlo je indikativno pitanje šta građani misle o kome političari treba da polažu račune. Velika većina, 68 odsto, misli da su to građani, što je nešto manje nego prošle godine, a meni je palo u oči da je prošle godine pet odsto građana mislilo da političari treba da polažu račune predsedniku države, a ove godine 12 odsto. Isto tako, prošle godine je 10 odsto građana mislilo da političari treba da polažu račune premijeru, a ove godine tako misli šest odsto.

Mislim da postoji i jedan veoma pozitivan trend: ove godine je prvi put više od polovine građana podržalo stav da je demokratija najbolji politički sistem, a sa druge strane, sistematski pada podrška sistemu ’čvrste ruke’. Prvi put građani više podržavaju demokratiju nego ’čvrstu ruku’“, rekla je Logar.

*

Foto: Istinomer

Dušan Spasojević, docent Fakulteta političkih nauka, kaže da ma koliko prethodne vlade i parlamentarne većine nisu bile u potpunosti demokratske, pluralističke i responzivne na ono što dolazi od civilnog društva, „mi smo videli da u poslednjih nekoliko godina postoji taj trend ignorisanja građana od lokalnog nivoa pa naviše“.

„Vidi se da mi kao građani imamo minimalni uticaj – izaberite bilo koje uočljivo političko pitanje i videćete da se najčešće protesti ili zahtevi ignorišu, marginalizuju, ili da se dovodi u pitanje kredibilitet ljudi koji ih iznose. Građani to vide, i kažu, pa ako oni ne mogu da urade ništa, ako protest svih ovih ljudi nije dovelo ni do kakve promene, u kakvoj smo mi onda situaciji. Zato je i logično da se građani povlače u sebe i da imaju ovako pesimične ocene“, kaže Spasojević.

On dodaje da današnja Srbija „sve više liči na prvu tranzicionu dekadu“, sa potpunom fokusiranošću na političke partije i izbore:

„U tom smislu, postoji potpuna dominacija političkih partija političkim procesom. To samo po sebi ne mora da bude loše, ali u tranzicionom kontekstu, u kome su države centralizovane, a partije predominantno liderske, mi politički proces zatvaramo na malobrojni vrh političke elite. Zapravo je pravo pitanje kada će to u ozbiljnijoj meri početi da ugrožava stanje demokratije, i kada ćemo dobiti one odgovore koje imamo u Evropi, a to su neki radikalniji pokreti i stranke sa levog i desnog kraja“, rekao je Spasojević.

Vujo Ilić, politikolog i doktorand na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, poredio je ovo istraživanje sa rezultatima Evropskog društvenog istraživanja (European social survey) koje se radi od 2002. godine, i u kom učestvuje više od 30.000 ispitanika u više od 20 država.

„Neke stvari dosta odudaraju, a neke su veoma slične odgovorima ispitanika iz Evrope“, rekao je Ilić. „Kod nas je oko 25 odsto građana zainteresovano za politiku, a 51 odsto evropskih građana. Najdrastičnija je razlika po pitanju medija: 94 odsto građana Evrope smatra da je sloboda medija da kritikuju vladu veoma ili donekle važna za demokratiju; kod nas je to 51 odsto.

Takođe, 85 odsto evropskih građana smatra da su u njihovoj zemlji mediji slobodni da kritikuju vlast, dok je to kod nas 38-39 odsto. Te razlike su gotovo neverovatne.

Sa druge strane, kod nas je oko 74 odsto građana reklo da bi učestvovalo na opštim izborima, i tu se poklapamo sa Evropom (71 odsto reklo da je učestvovalo na poslednjim izborima). Kod nas je 17 odsto ispitanika reklo da je potpisalo peticiju (ne onlajn), a među građanima Evrope to je učinilo 26 odsto, nema tu neke velike razlike.

Jako smo slični i po pitanju učestvovanja u javnim protestima i demonstracijama, oko osam odsto građana je učestvovalo, kao i u angažovanju u političkim kampanjama (u Srbiji pet odsto, u Evropi 4,3 odsto).

*

Foto: Istinomer

Loša vest je da je samo osam odsto građana kod nas učestvovalo u volontiranju u nepolitičkim organizacijama, a među evropskim građanima je to 18 odsto. Samo četiri odsto naših građana je kontaktiralo političara ili nekog iz državne uprave, dok je to među građanima Evrope učinilo 16 odsto.

Konačno, kada je reč o efikasnosti, odnosno, pitanja da li građani vide neku svrhu u tome što rade, kod nas je to 11 odsto, dok je među evropskim građanima poverenje – i u to da politički sistem uopšte građanima omogućava da utiču na politiku, i u to da ličnim angažmanom mogu da promene stvari – kreće se između 36 i 38 odsto“, zaključio je Ilić.

(Naslovna fotografija: Istinomer) 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fifteen + five =

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.