Odlukom predsednice Vrhovnog suda Crne Gore, Vesne Medenice, suđenje za pokušaj državnog udara na dan izbora 16. oktobra prošle godine, čiji početak je zakazan za sredu, 19. jul, biće uživo prenošeno na televiziji.

Predsednica Vrhovnog suda Crne Gore je navela da je ova odluka doneta zbog postojanja velikog interesa javnosti za ovaj slučaj pošto se krivični postupak vodi zbog događaja koji je bio napad na najvažnije društvene vrednosti, ustavno uređenje i bezbednost države.

Ona dodaje da se time uvažava princip prava na pravično suđenje i garanciju javnosti sudskih postupaka, kao i nužnost obaveštavanja javnosti o krivičnim postupcima i potreba medijskog izveštavanja o radu sudova.

Optužnicom Specijalnog državnog tužilaštva obuhvaćena su dvojica ruskih državljana, Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, srpski državljani Miloš Jovanović, Nemanja Ristić, Predrag Bogićević, Bratislav Dikić, Kristina Hristić, Branka Milić, Milan Dušić, Dragan Maksić, Srboljub Đordević, trojica crnogorskih državljana, lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, kao i Mihailo Čadenović, zvanični vozač DF-a.

Prema optužnici tužilaštva, 16. oktobra 2016. godine u Crnoj Gori je sprečen državni udar. Tužilac Milivoje Katnić tvrdi da je u noći održavanja parlamentarnih izbora bilo planirano da dođe do upada u Skupštinu, kao i da se uhapsi i likvidira bivši premijer Milo Đukanović.

Tužilaštvo veruje da su lideri DF-a Andrija Mandić i Milan Knežević postali članovi grupe koju su na teritoriji Crne Gore, Srbije i Rusije oformili dvojica ruskih agenata Eduard Širokov (Šišmakov) i Vladimir Popov s ciljem da nasilno sruše vlast.

U naredbi za proširenje istrage navodi se da je Andrija Mandić imao značajnu ulogu u delovanju kriminalne grupe. On je, prema optužnici, vrbovao osobe koje su bile spremne da učestvuju u pripremanju i izvršenju masovnih demonstracije i nasilno zauzimanje zgrade Skupštine Crne Gore.

Dodaje se da je jedno od zaduženja bilo i da organizuje protestne mitinge ispred Skupštine koji će biti korišćeni radi realizacije kriminalnog plana i nasilnog ulaska u Skupštinu.

Osumnjičeni Milan Knežević je prema navodima tužilaštva bio zadužen za komunikaciju između članova organizacije i prenošenje poruka.

Specijalno tužilaštvo tražilo je od kolega iz Srbije izručenje dvojice srpskih državljana Nemanje Ristića i Predraga Bogićevića, za koje se sumnja da je trebalo da dovedu grupe koje bi bile spremne da ispred zgrade Skupštine izazovu haos. Srbija je odbila da izruči dvojicu svojih državljana.

Mirko Velimirović, za koga Tužilaštvo kaže da je ključni čovek za razotkrivanje operacije, u međuvremenu je uslovno osuđen, dok je Aleksandru Sinđeliću dodeljen status svedoka saradnika.

Sporazume sa Tužilaštvom potpisali su Nikola Đurić, Siniša Ćetković, Aleksandar Čurović, Dejan Stanojević i Ivica Matić. Oni su pristali da provedu po pet meseci u zatvoru.

Srpski državljani Aleksandar Aleksić, Miloš Aćimović i Perica Andrić 17. februara su u sudnici Višeg suda priznali da su bili deo kriminalne organizacije. Prema njihovim iskazima, plan je bio da nasilno uđu u zgradu Skupštine i čekaju dalja naređenja ukoliko Demokratski front izgubi na parlamentarnim izborima.

Oni su osuđeni na po pet mjeseci zatvora zbog krivičnog dela stvaranje kriminalne organizacije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

17 − fifteen =