Velikim afričkim sisarima preti izumiranje u zonama pogođenim ratom, navodi se u studiji u časopisu Nature u kojoj se navodi da nada u obnovu fonda postoji ako se preduzmu odgovarajuće mere.

U studiji koju je predvodio Džošua Daskin sa univerziteta Prinston navodi se da je 71 posto zaštićenih afričkih zona bilo pogođeno ratnim sukobima od 1946. do 2010, a neki od njih trajali su godinama.

Slonovi su ubijani radi slonovače kojom se finansiraju vojnici, antilope se love radi mesa kako bi se nahranilo izgladnelo stanovništvo, nabrajaju autori i upozoravaju da su afričke velike životinje uvek kolateralne žrtve ratova.

Neke od njih bukvalno ginu od metaka, naglašava se u studiji.

„Putovi kojima se kreću divlje vrste smanjuju se kako raste broj sukoba“, navodi se u studiji nastaloj na temelju proučavanja 253 populacija 36 vrsta velikih sisara biljojeda. Studija je obuhvatila životinje u 126 zaštićenih zona u 19 afričkih zemalja.

Bez obzira na intenzitet sukoba (mereno brojem ljudskih žrtava), čak i „minimalni porast“ učestalosti ratova preti uništenjem divljih vrsta, kažu autori koji nisu izneli ukupan broj nestalih životinja zbog sukoba.

Žrtve ratova su sve vrste velikih sisara.

„Mogli bismo očekivati da su najpogođeniji slonovi zbog crnog tržišta njihovih kljova, ali uspostavilo se da je učinak sukoba jednako poguban za druge životinje: bivole, zebre, gnuove, žirafe i mnoge vrste antilopa“, kaže Daskin.

U studiji se nabrajaju pokazatelji koji utiču na faunu kao što su suše, veličine zaštićenih zona, gustina ljudskih naselja, industrijska eksploatacija (crpljenje fosilnih goriva, rudnici itd), ali nijedan od njih nema takve posledice kao što je učestalost ratova.

Druge studije pokazale su da na lokalnom nivou rat može imati negativne posledice (krivolov radi mesa ili ilegalne trgovine), ali i pozitivne (manji pritisak ljudi na zaštićene zone, pad industrijskih aktivnosti).

Ali, u celini i kroz desetine godina na celom kontinentu više je negativnih posledica, navode autori. Ističu da uprkos tome nada postoji.

„Retko se događa potpuni nestanak populacija, što govori da se fauna nakon rata može obnoviti“, navode u studiji.

Izuzetno je važno sprovesti mere brzo nakon uspostave prekida vatre, kažu autori i kao pozitivan primer navode nacionalni park Gorongosa u Mozambiku gde su radili.

Više od 90 posto velikih sisara nestalo je zbog rata koji je harao tom zemljom od 1977. do 1992, ali nakon rata „obnovilo se 80 posto predratnog fonda divlje faune“, rekao je Daskin.

Bivši ratnici zaposleni su kao čuvari protiv krivolovaca, sprovedeni su programi edukacije stanovništva i otvarana radna mesta u sektoru turizma.

„Pomoći lokalnim zajednicama da se vrate u normalan život posle rata svakako je ‘prioritet’, ali se uporedo’ može obnavljati fauna“, ističe naučnik.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

two × 3 =

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.