Pančevo, 07. avgust 2017. godine

Pančevo je nekada bilo centar industrije, poljoprivrede, kulture, sporta i zabave. Građani su bili raspoloženi i nasmejani, jer su živeli mirno, zadovoljno i sigurno. Životni standard im je za to vreme bio na zavidnom nivou. Na svim mestima se u očima građana mogla videti jedna sigurnost, toplina i ljubav. Kako to i šta se to sve izdogađalo, pa je danas Pančevo skoro pa jedna obična varoš?

Šta se danas mora raditi da bi se Pančevo vratilo na stare staze ekonomskog  razvoja? Svakako da sada treba mnogo znanja i ideja, ali i energije i finansijskih sredstava  za realizaciju tih ideja. Pre svega, potrebno je aktivirati sve institute razvoja u gradu, putem određenog Programa razvoja. Zato i ja, ispred Demokratske stranke Pančevo,  iznosim ovaj paket  predloga, kao doprinos u definisanju elemenata Programa razvoja, koji treba da bude otvoren, odnosno da prihvata korekcije, dopune i promene.

Prioritetno, uz angažovanje izvršnih organa  gradske uprave, stručnih službi lokalne uprave, naučno-stručnih institucija u gradu (npr. Institut ,,Tamiš” kao i druge organizacije za  razvoj i inžinjering) i naravno novoformirane Agencije za razvoj Južnog Banata, potrebno je uraditi DUGOROČNI PROGRAM za stvaranje uslova za oživljavanje industrijalizacije i reindustrijalizacije u gradu. Industrijalizacija i reindustrijslizacija treba da obuhvate sve oblike domaćeg i stranog investiranja i to: greenfield i brownfield investicije, merger, joint venture i investicione akvizicije. Program mora da bude za period od najmanje deset godina. Program treba  posebno da tretira odnos primarne poljoprivredne proizvodnje i industrijske proizvodnje kao više faze prerade, obzirom na privrednu strukturu Južnog Banata, kao i na geografski položaj Južnog Banata i grada Pančeva, koji ima luku na Dunavu. Ekološki aspekti u Programu za industrijalizaciju i reindustrijalizaciju moraju se studiozno tretirati.

Pančevo je sada industrijska rupa, a pre trideset godina u njemu se stvaralo 20% bruto društvenog proizvoda Vojvodine. A Vojvodina je tada  bila ekonomski najrazvijenija oblast u Jugoslaviji. U gradu Pančevu, koji je pre trideset godina imao 123.000 stanovnika, bilo je zaposlenih 41.000 radnika, a od toga u privredi 37.000, a u društvenim delatnostima 4.000 radnika. Dakle, svaki treći građanin grada je bio zaposlen. To praktično znači da nije bilo nezaposlenih radno sposobnih građana. Prema tome, krajnji cilj sveobuhvatnog  Programa industrijalizacije i reindustrijalizacije je stvaranje najmanje 10.000 novih radnih mesta u industriji grada Pančeva do 2030 godine. A bez razvijene industrije nema ni demokratije i dobre socijalne politike u društvu. Bez razvijene industrije neće nas ni Evropska unija.

Kroz usvajanje i stvaranje gradskog budžeta, u dužem periodu (dugoročno) obezbeđivati dodatna finansijska  sredstva  za stimulisanje dodatnog zapošljavanja u poljoprivredi, posebno u ratarstvu i stočarstvu, putem razvijanja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Razvijeno ratarstvo i stočarstvo su materijalna baza za dalji razvoj agroindustrije.

Takođe se treba zalagati sa nivoa grada, kod određenih državnih institucija, za odlaganje pune primene Zakona  koji omogućuje prodaju poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima, jer nisu ostvareni svi efekti iz Sporazuma o pridruživanju EU. Naši poljoprivrednici nisu još ekonomski ojačali i nisu spremni za evropsku konkurenciju.Takođe, niža cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za dva do tri puta, stvorila bi uslove za preprodaju zemljišta i za špekulativne radnje, jer je u Evropi  hektar poljoprivrednog zemljista i  do 40.000 evra (najskuplji  je u Holandiji – 45.000 evra). A državno poljoprivredno zemljište u ataru grada Pančeva je, dosadašnjim aktivnostima vlade Srbije, već obeleženo za prodaju stranim državljanima. To nije dobro za dugoročno oživljavanje poljoprivredne proizvodnje i povećanje zaposlenosti. Državno poljoprivredno zemljište grada Pančeva i dalje mora da bude na raspolaganju individualnim poljoprivrednim gazdinstvima sa prostora grada.

Dugoročni Program razvoja poljorivredne proizvodnje takođe treba da posebno obradi  stvaranje i razvoj seljačkih zadruga u skladu sa novim Zakonom o zadrugarstvu i njihovu moguću veću ulogu u razvoju te poljoprivredne proizvodnje u gradu  Pančevu.

 

Dragoljub Krstić,
v.d. predsednik GrO DS Pančevo

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

1 × 2 =