U Srpskoj akademiji nauke i umetnosti obeležena je godišnjica rođenja književnika Ive Anrdića. Akademici i književnici slažu se da i danas dela i reči nobelovca i dalje žive.

Izvor: N1info

Kako bi podsetili na sve što je za života za književnost uradio, akademici i pisci su obeležili 125 godina od Andrićevog rođenja.

Predsednik Organizacionog odbora za Andrićev jubilej Miro Vuksanović ističe da je svaki jubilej prilika da se podsetimo velikih ljudi i njihovog dela.

“Da još na jedan drukčiji način i možda potpuniji način, promislimo šta oni za nas znače”, dodao je on.

A Ivo Andrić je značio, i ostavio dubok trag u književnosti. Prvu knjigu stihova u prozi “Ex Ponto” objavio je 1918. godine, ali se pamte i “Prokleta Avlija”, “Travnička hronika”, “Jelena, žena koje nema”.

Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1961. za roman “Na Drini ćuprija”, a sa 34 godine je postao član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Presednik SANU Vladimir Kostić smatra da je Andrić “obeležio i vreme, i mentalitet, i okolnosti u kojima smo rasli”.

“Andrić je potpuno aktuelan i hoću da kažem posle 91 godinu, Andrić je još uvek član Srpske akademije nauke i umetnosti”, poručio je predsednik SANU.

Andrić je obrzac kako se na jednostavan način dolazi do savršenstva kada je u pitanju upotreba reči i rečenica u pripovetkama i romanima, kaže književnik Goran Petrović.

“To je jedan od onih pisaca – a to je kad su u pitanju veliki pisci – uvek iznova nov kada ga čitate, sa 20 godina ili sa 30 godina i kasnije, uvek nešto novo otkrivate, a opet je uvek sve isto, jer imate osećaj kada su u pitanju velike knjige da je to što je pisano, pisano samo zbog vas”, kaže Petrović.

Andrićev trag dubok je i u svetskoj književnosti, a njegova dela prevedena su na preko 50 jezika.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three + 11 =