“To neće uticati na naš standard”, kaže prodavačica Mirjana Janković iz Kragujevca, a nakon što je Socijalno-ekonomski savet doneo odluku o povećanju minimalne cene rada sa 130 na 143 dinara. U njenom kućnom budžetu, navodi sagovornica Radija Slobodna Evropa (RSE), bitne promene neće biti:

„Da je, na primer, minimalna cena radnog sata povećana za 20 ili 30 dinara, pa bi se na mesečnom nivou to povećanje malo osetilo. Ovako, nije neka promena koja može da utiče na osećaj da se nešto poboljšalo, jer cene svakodnevno rastu.“

Po odluci Socijalno-ekonomskog saveta nova najniža zarada u Srbiji u 2018. godini, nakon ovog povećanja iznosiće 24.882 dinara i biće veća za 2.262 dinara od sadašnje.

Reprezentativni sindikati su tražili da povećanje minimalne zarade po satu bude 18 odsto, a pristali su na povišicu od 10 procenata, jer je ocenjeno da je privreda u takvom stanju da poslodavci jedva mogu da isplaćuju i sadašnji minimalac.

Procenjuje se da u Srbiji minimalac prima 350.000 radnika. Za njih, povećanje minimalne cene rada od 10 odsto ne predstavlja skoro nikakav boljitak jer platu uglavnom troše za hranu i komunalne obaveze koje su sve skuplje.

Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca kaže za Radio Slobodna Evropa da povećanje minimalne zarade od 10 odsto ni blizu ne pokriva troškove minimalne potrošačke korpe, što najbolje ilustruje položaj radnika u Srbiji.

“Ako je za proteklih pet godina minimalana cena rada povećana za samo 15 dinara po satu, jasno je da će ti ljudi i dalje ostati u potpunoj bedi. Naravno da je povećanje od 10 procenata nedovoljno. Posebno kada se zna da je cena minimalne potrošačke korpe 36.000 dinara, a sa ovim povećanjem minimalna zarada će biti oko 25.000 dinara, svakome je jasno da je to apsolutno nedovoljno.”

Reprezentativni sindikati tražili su da minimalna cena rada po satu od iduće godine bude povećana sa 130 na 154 dinara. Poslodavci su imali samo jedan zahtev, koji im je ispunjen, da povećanje minimalne cene rada ide na račun države, ali je neizvesno da li će se takvo rešenje biti prihvatljivo za Međunarodni monetarni fond.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, precizira da su poslodavci dobili obećanje ministra finansija Dušana Vujovića da se bruto plate neće povećavati, što znači da će se, najverovatnije, povećati neoporezivi deo plata.

“Mi nismo prihvatali nikakvo povećanje, s obzirom da smatramo da ne postoje pravi uslovi za to, jer bi to prouzrokovalo nove troškove poslovanja u narednoj godini. Ministar finansija nam je obećao da povećanje poslodavce neće ništa koštati i da će to biti iskompenzovano, najverovatnije, rastom neoporezeovanog dela zarada koji sada iznosi nekih 11.600 dinara”, kaže Atanacković za RSE.

“Minimalna cena rada od 143 dinara po satu za Udružene sindikate Srbije ‘Sloga’ nije produkt dogovora socijalnih partnera u Socijalno – ekonomskom savetu Srbije, već isključivo odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića”, saopšteno je iz tog sindikata.

Srbija će i dalje imati najmanju minimalnu zaradu u Evropi, naglašava Ristić

Takvo rešenje je krajnje problematično i za Jugoslava Ristića iz Saveza samostalnih sindikata.

“Posebno je iritantno što je država preuzela taj teret povećanja na sebe obećavši poslodavcima da oni neće morati da plate to povećanje. Mislim da je to nedopustivo i zbog budžeta, a i zbog samih radnika, jer će Srbija i dalje imati najmanju minimalnu zaradu u Evropi”, ističe Ristić.

Međutim, prema Atanackovićevim rečima, drugog rešenja nije bilo jer se nisu stekli uslovi da se teret povećanja prenese na poslodavce koji su i onako preopterećeni brojnim fiskalnim i parafiskalnim nametima.

“U tom kontekstu možemo da govorimo i o rastu BDP za koji se očekivalo da će ove godine biti tri, pa i više procenata. Međutim, očigledno da će rast BDP jedva preći dva odsto, što je nedovoljno da bi se na pravi način odrazilo na poboljšanje uslova poslovanja privrede. Mi godinama očekujemo da se realizjue obećanje, ne samo ove Vlade, nego svih vlada u prethodnih 15 godina, da se smanji opterećenje privrede po pitanju fiskalnih, a još više parafiskalnih obaveza”, kaže Atanacković.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 × one =