Nomadi evroazijskih stepa doneli su kugu u Evropu pre 4.800 godina, između kraja neolita i početka bronzanog doba, navodi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu Current Biology.

Uzorci bakterije pronađeni su u zubima i kostima ljudi koji su živelu u tom periodu, rekli su naučnici koji su analizirali genom bakterije odgovorne za kugu. Analiza drevnog oblika kuge bi mogla da omogući bolje razumevanje evolucije te bolesti koja je kasnije postala opasnija. 

Naučnici su analizirali oko 500 zuba i kosti pronađene u Nemačkoj, Rusiji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Litvaniji, Estoniji i Letoniji u cilju pronalaska tragova bakterije Jersinija pestis, odgovorne za kugu.

Ta zarazna bakterija izazvala je velike pandemije tokom istorije, među kojima je poznata “crna smrt”, koja je u 15. veku ubila oko 30 miliona ljudi, što je tada predstavljalo skoro polovinu evropskog stanovništva.

Kuga je bolest glodara, a šire je buve. Ljudi najčešće bivaju inficirani kada ih ujede zaražena buva, a bolest se manifestuje oticanjem limfnih čvorova i ponekad upalom pluća. Prema zdravstvenim zvaničnicima, otečeni limfni čvorovi leče se antibioticima, ali upala pluća može da ubije pacijenta u roku od 24 sata ukoliko se odmah ne preduzme lečenje. 

Zbog brzog širenja i velike smrtnosti, bakterija kuge može da bude i oružje u eventualnom biološkom ratu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nineteen − 4 =