AUTOR:DRAGOLJUB KRSTIĆ

OBARANJE  STOPE RASTA  JAVNOG  DUGA  U  SRBIJI  ČUDNIM  STATISTIČKIM   POKAZATELJIMA

 

Prema izjavama predsednika Srbije, na kraju avgusta ove godine, javni dug je snižen na 64,4% u odnosu na BDP. Kako je na kraju 2016 godine, javni dug bio 74,1% u odnosu na BDP, ispada da je Srbija za osam meseci ove godine, oborila zaduženost za skoro 10, 00%. Ovakvo obaranje stope javnog duga u tako kratkom vremenskom periodu je podvig ravan čudu. Nažalost, u Srbiji se ekonomska čuda ne dešavaju. Očito je da se dešavaju samo statistička čuda u Republičkom zavodu za statistiku.

Dakle, procenjeni BDP za 2017 godinu je 36,5 milijardi evra. Kako je u 2016 godini BDP u Srbiji iznosio 34,1 milijardu evra, pa tako ispada da je Srbija došla u sam  vrh Evrope po brzini ekonomskog rasta, jer ovde stopa rasta BDP u evrima iznosi fantastičnih 7,0% u 2017 godini.

Međutim, ekonomska realnost Srbije izgleda sasvim drugačije. Stručne procene i zaključci“ Kvartalnog monitora“publikacije, koju je pre nekoliko dana na Ekonomskom fakultetu u Beogradu predstavio ugledni profesor Milojko Arsić, kažu da je privreda Srbije u prvoj polovini ove godine ostvarila jedan od najlošijih realnih rezultata u ovom delu Evrope. Ekonomski rast je ostvaren po stopi od 1,2% u prvoj polovini godine, dok su sve zemlje regiona, osim Makedonije, ekonomski rasle po stopi od 3,1% pa do čak 6,0%. Ovako loš rezultat u Srbiji je posledica delom suše i loših proizvodnih rezultata u EPS-u, a drugim delom lošeg privrednog ambijenta u zemlji.

Pa kako je onda moguće da u zemlji, čija ekonomija realno stagnira i po tome je na samom dnu Evrope, u kojoj ne dolazi do velikog pada nominalnog javnog duga, stopa zaduženosti tako drastično pada?

Tajna je u načunu obračuna BDP-a u evrima. Statistika Srbije pokušava da pogodi koliko je u jednoj godini proizvedeno i realizovano robe i usluga na teritoriji Srbije, po tržišnim cenama. Taj dinarski zbir (nominalni  BDP) deli se prosečnim kursom evra, čime se dobija BDP u evrima. E sada tu stupa politika kursa, koju vodi Narodna banka Srbije na čelu sa Guvernerkom. Što dinar, plivajućom politikom kursa više ojača u odnosu na evro, TO JE BDP U EVRIMA VEĆI. Upravo je tako jačanje dinara i dovelo do apsurdne stope rasta BDP u evrima i posledično do PADA stope zaduženosti zemlje. A i skorašnji pad dolara u odnosu na evro je dodatno pomogao padu stope zaduženosti , budući da je oko 32,0% javnog duga zemlje u dolarima (80,0% javnog duga Srbije je u stranim valutama).

Međutim,uprkos jačanju dinara, javni dug zemlje je i dalje nominalno veoma visok, privredni rast zemlje je i dalje anemičan odnosno stagnira, a Srbija je i dalje u zoni visokog dužničkog rizika.

Politika jačanja dinara, koja je dala ključni doprinos ,,obaranju“stope zaduženosti je loša i opasna, bez obzira na to što je MMF hvali. Ona je opasna jer jačanje dinara ne počiva na zdravim ekonomskim osnovama. Dinar jača u periodu  kada privredni rast zemlje stagnira, kada je deficit trgovinskog bilansa u ovoj godini povećan za 22,0%  i kada je deficit tekućeg bilansa  povećan za neverovatnih 48,0% u odnosu na prošlu godinu. Da li će Srbija upasti u novu finansijsku krizu ne zavisi mnogo od odnosa javnog duga zemlje i statističkog konstrukta zvanog BDP u evrima, već pre svega od stanja tekućeg bilansa, dinamike priliva i odliva deviza, kao od poverenja deviznih štediša u monetarni sistem.

Neukusna i agresivna propaganda vladajuće političke oligarhije,  dugoročno gledano, ovde ne može pomoći. Sve je to već viđeno i skupo, preskupo je plaćeno.

 

                       

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three × 5 =

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.