Demostat: Do 2050. godine broj stanovnika u Srbiji manji za 16,62 odsto

Srbija se nalazi medju 10 zemalja u svetu koje beleže najveći pad stanovništva, pokazuju podaci više relevantnih medjunarodnih i američkih institucija do kojih je došao Istraživačko-izdavački centar Demostat.

Kako je naveo Demostat,  svih deset zemalja sa najvećom stopom smanjenja stanovništva geografski pripada istočnoj Evropi. Procenjuje se da će populacija tih zemalja do 2050. godine biti smanjena za više od 15 odsto, dok će se u tom periodu broj stanovnika u Srbiji smanjiti za 16,62 odsto.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Djukić Dejanović rekla je za Demostat da je činjenica da se Srbija, sada već decenijama unazad, suočava sa lošim demografskim parametrima.

“Vlada Srbije je još 2008. godine usvojila dokument, Strategiju za podsticanje radjanja, ali se ni po njoj nije postupalo sve do 2016. godine, kada je na inicijativu tadašnjeg predsednika Vlade formiran kabinet koji se posebno bavi demografijom i populacionom politikom”, rekla je Slavica Djukić Dejanović.

Ona je rekla da je trenutno u proceduri usvajanje revidirane Strategije za podsticanje radjanja, koja obuhvata širok spektar mera, od podizanja nivoa znanja o zdravlju i reproduktivnom zdravlju, preko podrške porodici kroz uvodjenje novih servisa, jačanje pozicije žene i uloge oca u nezi, odgajanju i vaspitanju deteta, preko uskladjivanja rada i roditeljstva, aktivnog starenja i upravljanja migracijama.

“Samo sinhronizovana primena čitavog seta mera i multisektorska saradnja, može dovesti do poboljšanja u ovoj kompleksnoj oblasti. A da li ćemo uspeti, garancije ne postoje. Merna jedinica za pomake u demografiji je decenija i to ako sve što sada preduzimamo bude uspešno”, rekla je ministarka.

Sociološkinja Milica Vesković Andjelković rekla je za Demostat da su tri osnovna razloga za smanjenje populacije u Srbiji: činjenica da se radja manje beba, masovna emigracija i visoka stopa smrtnosti.

Ona je rekla da država mora forsirano da preduzme niz mera koje pored ekonomskih davanja i olakšica u cilju podsticanja radjanja, podrazumevaju i poboljšanje zdravstvenih usluga, proširivanje mreže vrtića kao i još mnogo toga u materijalnoj sferi, ali i, što je možda još važnije, sistematsko stvaranje društvene klime koja pogoduje većem radjanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × 2 =