Bivši bugarski premijer Bojko Borisov posle izborne pobede nad socijalistima, krenuo je danas u potragu za saveznicima da formira vladu i obezbedi treći mandat pod znakom stabilnosti.

Prema projekcijama anketnih instituta nakon juče održanih izbora njegova partija Gradjani za evropski razvoj Bugarske (GERB), osvojila je oko 33 odsto glasova, odnosno izmedju 92 i 96 poslanika u parlamentu od 240 mesta. To je nešto više nego u odlazećem sazivu kada su imali 84 poslanika.

Zvanični rezultati očekuju se danas.

Ovaj uspeh je srećno iznenadjenje za Borisova čija stranka je prema anketama poslednjih nedelja pred izbore bila rame uz rame sa socijalistima (PSB).

Socijalisti sa projektovanih 28 odsto osvojenih glasova na juče održanim izborima bi trebalo da dupliraju broj poslanika ali nisu uspeli da osvoje dovoljno da preuzmu vlast od konzervativaca koji dominiraju političkom scenom od 2009. godine.

Politikolog Ognjen Minčev oceno je da su se socijalisti predstavili kao nosioci promena ali su preterali predsavljajući se kao alternativa statusu kvo u spoljnoj politici zalažući se za prbližavanje Rusiji, što je zastrašilo glasače.

Sada ostaje Borisovu da formira većinu da bi mogao da vlada zemljom. Njegov drugi mandat je premijer sam skratio podnošenjem ostavke 2016. zbog neslaganja unutar vladajuće koalicije.

Ukupno četiri ili pet partija bi trebalo da udju u parlament i politikolog Minčev je ocenio da će vlada biti nestabilna.

Posmatrači smatraju da Borisov nije pobedio glasovima svojih pristalica već glasovima onih koji nisu oduševljeni politikom njegove Gerb partije ali su ga podržali da ne bi na vlast došli socijalisti, pošto je Borisov prihvatio ulogu ujedinitelja i pomiritelja.

Odlazeći premijer, bivši telohranitelj koji je postao šef policije, igrao je na medjunarodnu situaciju vidjenu kao nestabilnu, zbog migrantske krize i tenzija sa susednom Turskom.

“Nikad situacija na Balkanu nije bila tako ratoborna. Gerb treba da pobedi na ovim izborima da bi Bugarska ostala ostrvo stabilnosti”, govorio je on u predizbornoj trci.

Socijalisti, naslednici komunista od pre pada gvozdene zavese nadali su se da će moći da kapitalizuju to što je njihov kandidat, bivši šef vazduhoplovstva Ruman Radev pobedio na predsedničkim izborima krajem 2016.

Kao i šef države predsednica PSB-a Kornelija Ninova zalaže se za ukidanje evropskih sankcija Rusiji.

Borisov koji se zalaže za “pragmatične” odnose sa Moskvom ima stav verne podrške EU i NATO.

Treće mesto prema anketama dobila je nacionalistička koalicija Ujedinjene patriote, neprijateljski nastrojena prema migrantima, muslimanima, Romima, seksualnim manjinama, koja bi trebalo da bude nezaobilazan partner za Borisova.

Premijer ne želi da se poveže sa partijom MDL, istorijskom partijom muslimanske manjine, uglavnom turske, u Bugarskoj, koja prema anketama ima otprilike isti procenat glasova kao nacionalisti.

MDL je protiv politike turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, dok jednu novu partiju Dost, podržava Ankara. Prema anketama Dost neće ući u parlament.

Turska podrška toj stranci tokom kampanje je navela bugarske vlasti da optužuju Tursku za mešanje u njihove unutrašnje stvari i izazvala tenzije izmedju dve zemlje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

two + four =